Скоро сви пацијенти после операције истичу да су – „добили нов живот“.
Првих месец дана после операције пацијенти интензивно мршаве скоро један килограм дневно. Ово се односи пре свега на губитак вишка воде из организма. Због тога је неопходно да се пацијенти континуирано хидрираю и то са укупном количином течности од 1,5 до 2 литра за 24 часа (неопходни дијетални режим). У том периоду није ретка поява да због дехидрираности оперисан пацијент има субфебрилне температуре које брзо прођу и то на један Ефералган (шумећа таблета растворена у води). У овом периоду препоручујем свакодневне шетње које траю и до десетак километара (наравно постепено повећање!). Ово је од ключног значая за мршавлјење са једне стране, а са друге веома важно за „тренинг“ srcа (као мишића) и уопште стања крвних судова. У овом периоду, пацијенти који узимали лекове за повишен крвни притисак и/или шећерну болест обично престаю са терапијом јер им више није потребна.
Већ након увођења кашасте исхране у трећој неделји после операције, коя подразумева узимање скуваних и измиксираних, али чорбастих намирница (супа са поврћем и кувним месом), потребно је продужавати шетње и због тога треба почети и витаминску надокнаду (било који препарат са великим бројем витамина) – постоперативна исхрана.
Сво време током првог месеца пацијент треба себи да даје прописану антикоагулатну терапию. Престанак ове терапије је 30 дана након операције.
Након првог месеца, ресецирани желудац је и далје ригидна „цев“ коя још није у стању да мелје храну. Због тога у другом месецу треба избегавати „зелене“ намирнице, оне које нису термички обрађене, са изузетком парадајза, коме треба скинути люску приликом конзумације. У току другог месеца пацијент треба да селектује храну коя му одговара. Међутим не треба заборавити да је количина хране кою узима минимална и ограничена на неколико залогая. У овом месецу ресецирани (остатно мали) желудац „учи“ пацијента да су му мале количине хране доволјне јер свако прекомерно, пребрзо узимање и једног залогая више – води мучнини и повраћању!
У другом месецу пацијент и далје узима једном или по потреби и два пута инхибиторе стварања и киселости желудачне киселине (Цонтролоц, Неxиум).
У другом месецу саветујем уключивање персоналног тренинга. За млађе пацијенте четири до пет пута неделјно а за старије нешто ређе („кардио“ тренинг).
Физичка активност уопште, а нарочито од другог месеца доприноси спречавању атрофије мишићне масе, те је тренингом потребно започети ново обликовање тела, чиме се и кожа додатно затеже.
Код неких пацијенткиња може се явити привремени губитак косе (привремени губитак косе).
Саветујем редовне контроле на сваких 6 месеци. Код пацијената код којих постоји проблематика варења треба периодично да раде ултразвучни прегелд абдомена и код хирурга – езофагогастроскопию.
На сваких 6 месеци треба преконтролисати крвну слику, гвожђе у крви и витамин Б 12.
После прве године саветујем контролни преглед на годину дана.
