Skoro svi pacijenti posle operacije ističu da su – „dobili nov život“.
Prvih mesec dana posle operacije pacijenti intenzivno mršave skoro jedan kilogram dnevno. Ovo se odnosi pre svega na gubitak viška vode iz organizma. Zbog toga je neophodno da se pacijenti kontinuirano hidriraju i to sa ukupnom količinom tečnosti od 1,5 do 2 litra za 24 časa (neophodni dijetalni režim). U tom periodu nije retka pojava da zbog dehidriranosti operisan pacijent ima subfebrilne temperature koje brzo prođu i to na jedan Eferalgan (šumeća tableta rastvorena u vodi). U ovom periodu preporučujem svakodnevne šetnje koje traju i do desetak kilometara (naravno postepeno povećanje!). Ovo je od ključnog značaja za mršavljenje sa jedne strane, a sa druge veoma važno za „trening“ srca (kao mišića) i uopšte stanja krvnih sudova. U ovom periodu, pacijenti koji uzimali lekove za povišen krvni pritisak i/ili šećernu bolest obično prestaju sa terapijom jer im više nije potrebna.
Već nakon uvođenja kašaste ishrane u trećoj nedelji posle operacije, koja podrazumeva uzimanje skuvanih i izmiksiranih, ali čorbastih namirnica (supa sa povrćem i kuvnim mesom), potrebno je produžavati šetnje i zbog toga treba početi i vitaminsku nadoknadu (bilo koji preparat sa velikim brojem vitamina) – postoperativna ishrana.
Svo vreme tokom prvog meseca pacijent treba sebi da daje propisanu antikoagulatnu terapiju. Prestanak ove terapije je 30 dana nakon operacije.
Nakon prvog meseca, resecirani želudac je i dalje rigidna „cev“ koja još nije u stanju da melje hranu. Zbog toga u drugom mesecu treba izbegavati „zelene“ namirnice, one koje nisu termički obrađene, sa izuzetkom paradajza, kome treba skinuti ljusku prilikom konzumacije. U toku drugog meseca pacijent treba da selektuje hranu koja mu odgovara. Međutim ne treba zaboraviti da je količina hrane koju uzima minimalna i ograničena na nekoliko zalogaja. U ovom mesecu resecirani (ostatno mali) želudac „uči“ pacijenta da su mu male količine hrane dovoljne jer svako prekomerno, prebrzo uzimanje i jednog zalogaja više – vodi mučnini i povraćanju!
U drugom mesecu pacijent i dalje uzima jednom ili po potrebi i dva puta inhibitore stvaranja i kiselosti želudačne kiseline (Controloc, Nexium).
U drugom mesecu savetujem uključivanje personalnog treninga. Za mlađe pacijente četiri do pet puta nedeljno a za starije nešto ređe („kardio“ trening).
Fizička aktivnost uopšte, a naročito od drugog meseca doprinosi sprečavanju atrofije mišićne mase, te je treningom potrebno započeti novo oblikovanje tela, čime se i koža dodatno zateže.
Kod nekih pacijentkinja može se javiti privremeni gubitak kose (privremeni gubitak kose).
Savetujem redovne kontrole na svakih 6 meseci. Kod pacijenata kod kojih postoji problematika varenja treba periodično da rade ultrazvučni pregeld abdomena i kod hirurga – ezofagogastroskopiju.
Na svakih 6 meseci treba prekontrolisati krvnu sliku, gvožđe u krvi i vitamin B 12.
Posle prve godine savetujem kontrolni pregled na godinu dana.
