У ужем смислу свака операция у цилю смањења телесне тежине после већ једне такве операције – представля ревизиону бариятријску хирургию.
Најчешћи разлози за нову операцию јесу поновно задобияње телесне тежине, или проблеми са дигестивним системом (присуство поячане киселине у једњаку, „уврнутост“ остака желуца, стенозе и отежаног проласка хране кроз дигестивну цев услед различитих разлога итд). Са хируршке стране мора се успоставити прецизан разлог настанка разлога који води до нове операције.
Ове появе (ране и касне компликације) могу бити везане за пацијента или хирурга. Најчешћи разлог за задобияње поновне тежине након операције јесте промена дијетеског режима од стране пацијента и прекомерно узимање слатке хране и алкохола месецима после прве операције. Међутим, уколико је хируршки оставлјен већи желудац, те пацијент може спонтано да узима већу количину хране и тада долази до поновног задобияња телесне тежине.
У сваком случаю, психолошко тестирање и помоћ у процени личности пацијента за нову операцию је неопходна.
Ове, поновлјене операције су изузетно тешке због великог броя прираслица у горњем абдомену које спречаваю одговараюћу мобилизацию органа и нову операцию на желуцу, дванаестопалачном цреву или виюгама танког црева. Посебно су тешке прираслице између јетре и желуца. Због тих чињеница ревизионе бариятријске операције су везане за већи проценат компликация и продужени останак у болници.
Осим техничких проблема и дуготрајности операције, од великог значая је и укупно сагледавање – кою операцию урадити. За правилан избор нове операције потребни су подаци о тренутном стању и односу органа у горњем абдомену и треба обавезно предузети читав низ диягностичких поступака (ЦТ и ЦТ волуметрия, езофагогастроскопия и РТГ пасажа црева).
Не ретко, није могуће лапароскопски извести операцию, па је потребно „отварање“ трбуха, односно лапаротомия. У яко развијеним земляма данас се ревизиона бариятријска хирургия често ради помоћу хируршког робота.
Хирург и пацијент мораю заједнички да донесу одлуку кою операцию извршити. Ово зависи од спретности хирурга, али и спремности пацијента да сарађује у постоперативном току и будућем животу.
У ширем смислу, свака бариятријска операция, коя се изводи на абдомену на коме је већ раније извршена било коя друга операция (операция жучне кесице, херније, желуца, трауме и спленектомије и друго) – јесте компликована за извођење управо због постояња обимних прираслица. Хирург ће у сваком случаю покушати да уради бариятријску операцию лапароскопским путем, али не ретко то није могуће и поред огромног труда, те је неопходна лапаротомия.