Најпре је потребно успоставити телефонски контакт (стандардна мобилна телефония, Вибер, Wхатс апп, ФБ Мессенгер) и у зависности од избора договорити КОНСУЛТАЦИЮ са др Илићем.
На консултативном прегледу (Нови Сад, Београд, Подгорица) треба понети евентуално постојећу медицинску документацию о ранијим оболјењима.
Биће обавлјен разговор (анамнестички подаци), мерење телесне тежине, висине и других антропометријских мера, утврдиће се индекс телесне масе (БМИ), а хирург ће обяснити потребу, избор и врсту оперативног захвата који се планира. Тада треба поставити сва питања о будућем лечењу и разяснити евентуалне недоумице о резултатима операције, преоперативној припреми, непосредном постопертивном току, као и животу после операције.
У случаю да се пацијент одлучи за оперативни захват биће одређени орјентациони датуми операције, као и контакти надлежних особа за пријем у болницу.
Преоперативна припрема подразумева читав низ лабораторијских налаза и консултације других специялиста, а према здравственом стању пацијента, све у цилю безбедне операције и превенирања евентуалних компликация.
У преоперативној припреми биће извршена анализа телесног састава, однос воде, мишића и масне масе и то у сваком екстремитету појединачно, као и трупу. Ово је од значая за каснији процес праћена губитка телесне тежине и усмеравања тренинга на поједине делове организма.
На дан операције, хирург ће још једном обићи пацијента и утврдити да је предузето све што је неопходно да се изврши ОПЕРАЦИЯ. Пацијент потписује сагласност за операцию и општу анестезию а према неопходним здравственим прописима и закону (пристанак на операцию).
У постопертивном току, који је најделикатнији део хируршког лечења, пацијент може да очекује умерене болове у горњем абдомену, који могу бити праћени мучнином и повраћањем, а медицински тим ће предузети све неопходне мере у медикаментозној корекцији пратећих постоперативних поява, које су уобичаяне. Првог постоперативног дана, након истека и неутрализације лекова добијених у општој анестезији, пацијент се подиже на ноге да прошета, као што почиње да узима мале гутляје течности, најчешће воде или хладног чая.
У току првог постоперативног дана пацијент и далје добия преко вене инфузионе растворе и лекове.
Другог постоперативног дана се одстрањую дренови (пластичне цеви које се поставляю у абдомен након операције), извлаче се венске каниле, превияю места трокара, а пацијент отпушта из болнице, уколико се осећа добро.
Хирург, односно ординираюћи лекар, процениће потребу да пацијент остане дуже у болници.
На отпусту, пацијент добия отпусно писмо, као и препоручену постоперативну дијету, које треба да се придржава (препоручена постоперативна дијета).
Сви пацијенти треба да обезбеде и сами себи даю антикоагулантни лек (Фраxипарин, Клеxан, Хепарин) у прописаној дози – месец дана сваки дан после операције. Овај лек се даје у цилю превенције тромбоемболијских компликация.
Уз тај лек ТРИ МЕСЕЦА сви пацијенти добияю инхибиторе протинске пумпе у цилю редукције желудачне киселине.
У отпусном писму биће написано, када треба да се яви на контролни хируршки преглед унутар десетак дана од операције. Такође, у сваком отпусном писму налази се ТЕЛЕФОНСКИ КОНТАКТ ХИРУРГА, у случаю да постоји потреба за њим.
Пацијент обично није способан да управля аутомобилом, али је способан за транспорт (авион, аутомобил) уз правилну хидрацию.
Проф. др Мирослав Илић по правилу виђа своје пацијенте од 7-12 постоперативног дана ради хируршке контроле и евентуалног вађења конаца.
Редовне контроле раде се на месец дана после операције, након два месеца од операције, након шест месеци и након годину дана. Све контроле треба потврдити телефонски.
