Лапароскопска “слееве” ресекция желуца (операция желучаног “рукава”) је ефикасан бариатријски поступак. Процењени губитак килограма је готово једнак као код гастричног бајпаса, а истовремено је желудачни рукав “природнији” јер храна наставля да пролази кроз све делове гастроинтестиналног тракта. Техника гастректомије се током последњих година знатно усавршила према тањим и дужим “рукавима”, уз потпуно уклањање фундуса желуца и антрума, што је донело болјем и дуготрајнијим губитком телесне тежине.
У овој операцији се уклања 85% желуца и формира се гастрични рукав у облику банане пречника приближно 13 мм и запремине од 50 до 60 мл. Ово смањује запремину желуца и количину унесене хране. У поређењу са тим, просечна величина нормалног желуца средње пуноц́е је 1-1,5 литара. Операция се увек изводи лапароскопски.
Главна разлика гастрична рукавна ресекция у поређењу са бајпас операцијом је та што у случаю желучаног рукава храна и далје тече кроз сваки део дигестивног система, па самим тим и на упияње хранлјивих састояка (уключуюц́и витамине и минерале) и лекова. Након операције, желудац и дванаестопалачно црево и далје се могу прегледати ендоскопски, што је важно за пацијенте са одређеним врстама желучаних и жучних болести.
Операция желучаног рукава смањује апетит (глад) и количину поједене хране. Апетит се смањује јер се уклања део желуца који производи хормон глади грелин. Стомак смањен на од 50 до 60 мл за разлику од нормалне величине од 1500 мл попуњава се изузетно брже, а осец́ај ситости постиже се гутањем само неколико залогая. Такође бржи проток хране из желучане цеви у танко црево игра улогу у смањењу апетита, јер контакт танког црева са свеже прогутаном храном поячава осец́ај пуног желуца.